Gajenje ozimog stočnog graška i grahorice

Ozimi stocni grašak i ozima  grahorica poreklom su iz umerenog klimatskog pojasa Evrope i Azije. Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguce  spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije (visok sadržaj sirovih proteina i stimulirajucih  materija poput vitamina C) predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domacih životinja.

Ozimi stocni grašak i grahoricu treba sejati tokom druge polovine septembra ili pocetkom oktobra, žitnim sejalicama, uz meduredni razmak 12,5 cm i na dubinu izmedu 4-5cm. Posle setve preporucuje se valjanje, koje vrlo povoljno utice na brzinu i ujednacenost nicanja biljaka. Valjanje treba izostaviti u uslovima prevlažnog setvenog sloja i kišne jeseni. Ozima sorte stocnog graška i grahorice klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi od 4 do 5C i poseduju izvrsnu otpornost na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez oštecenja podnose golomrazicu od – 17C, a pod snežnim pokrivacem i znatno niže temperature. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je izmedu 12 i 16C.  Mogu da se gaje kao cist usev ili u smeši sa strnim žitima. Osnovna obrada zemljišta za ozimi grašak i grahoricu obavlja se na isti nacin kao i za ozimu pšenicu. Predsetvena priprema treba da obezbedi dobru poravnatost zemljišta,jer to dovodi do ravnomernog rasporeda semena i lakše i kvalitetnije kosidbe.

Stocni grašak najbolje rezultate postiže na plodnim i dubokim zemljištima, mada dobro uspeva i na peskovitim i ilovastim zemljištima. Stocni grašak i grahorica mogu da se gaje kao cist usev ili u smeši sa strnim žitima. Ako ga sejemo kao cist usev kolicina semena za setvu iznosi oko 150kg graška ili 120kg grahorice po hektaru. U smeši sa strnim žitima  potrebno je  da se doda izmedu 30-35kg/ha strnine, najcešce ozimih sorti ovsa, jecma, pšenice, tritikalea ili raži. Uloga strnine je da posluži kao nosac leguminoze, kako bi se smanjilo ili u potpunosti izbeglo poleganje useva, što je od velikog znacaja za smanjenje gubitaka pri kosidbi.Ukoliko se koriste za zelenu krmu, treba ih kositi u doba punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna. U slucaju da se grašak i grahorica seju združeno sa strnim žitima, a namenjeni su proizvodnji sena, kosidbu treba obaviti pre klasanja tritikalea ili jecma pošto osje ovih strnina negativno utice na kvalitet sena. Najbolji rezultati postižu se pripemanjem senaže od ovih biljnih vrsta. Vreme iskorištavanja u tom slucaju obicno je polovinom maja meseca kada su grašak i grahorica u punoj fazi cvetanja - pocetak formiranja mahuna, bez obzira na fazu razvoja potpornog useva. Ozime sorte stocnog graška postižu stabilne prinose od 45t/ha do 55t/ha zelene krme, odnosno izmedu 9t/ha i 11t/ha sena. Prinosi zelene krme ozimih sorti grahorice krecu se od 35t/ha do 45t/ha zelene krme i od 7t/ha do 9t/ha sena. Ukoliko se kosidba ozimog graška ili grahorice obavi u optimalnom roku, pri prosecnim agroekološkim uslovim Srbije, na istoj parceli moguce je proizvesti još 60t/ha zelene krme sudanske trave ili sirka. Ovakvom proizvodnjom znacajno se redukuju troškovi ishrane u stocarstvu, a u ekstremno sušnim godinama mogu uticati na stabilnost proizvodnje stocne hrane.